ДАН АПОТЕКАРСТВА У СРБИЈИ, 30. април

Оснивање прве апотеке у Београду 30. априла 1830. године од стране Матеје Ивановића, првог магистра фармације школованог на Фармацеутском факултету у Пешти, поставило је чврсте темеље апотекарству у Србији, у периоду када није постојала дефинисана национална регулатива. 

Апотека се налазила преко пута Саборне цркве у тадашњој Дубровачкој улици (данас улици Краља Петра 8) у Београду. У приземљу зграде били су смештени официна, материјалка и подрум, a на спрату стан за апотекара. Апотека је радила по прописима аустријске фармакопеје и таксе за израђене лекове. Историјски подаци говоре да је Матеја Ивановић, са препоруком српског конзула у Земуну упутио молбу кнезу Милошу који је издао наређење да се од везира београдског затражи дозвола за отварање апотеке, што је одобрено 30. априла 1830. године и тај дан се сматра важним због отварања прве здравствене установе на овим просторима. 

Матеј Ивановић студије фармације завршио је у Пешти, као и његов млађи брат Александар, па се апотека од 1840. године звала „Апотека браће Ивановић”. Данас је апотека „Матеј Ивановић” у саставу АУ „Београд”, и од 1964. године налази се у Кнез Михаиловој улици 27.

Кућа у којој је била смештена прва апотека, срушена је 1938. године. На згради која је сада на тој локацији, Фармацеутско друштво Србије је 1955. подигло спомен-плочу првој престоничкој апотеци.

Одлуком Скупштине Фармацеутске коморе Србије овај датум се обележава као Дан апотекарства у Србији од 2015. године.