Савремену фармацеутску службу у Србији основао је 1830. године мр пх Матеја Ивановиц , отварањем прве праве апотеке, не само у Београду, вец у целој Кнез Милошевој Србији у XИX веку. Ова апотека представља језгро српске фармацеутске службе и она данас представља репрезентативну апотеку “Мр Пх Матеја Ивановиц” у саставу Апотеке “Београд” и наставну базу Фармацеутског факултета Универзитета у Београду. Прва државна апотека (Правителствена апотека) основана је друга по реду давне 1836. год. у Крагујевцу. Након сељења остала је у Београду 1841., где и данас ради под именом “Македонија”, такоде у саставу Апотеке “Београд”. Након тога почињу редом са отварањем и друге апотеке: Шабац (1856); Крушевац (1868); Ваљево (1870); Алексинац (1871); Обреновац и Свилајнац (1875); Зајецар (1876); Књажевац, Пирот, Велико Градиште и Краљево (1880); Ћуприја и Ужице (1881); Уб и Аранђеловац (1885); Лесковац и Трстеник (1886)...
Године 1879. у Београду је основано прво друштво апотекара у Србији под називом АПОТЕКАРСКО ДРУШТВО СРБИЈЕ. Ово друштво је претеча данашњег Фармацеутског друштва Србије, које је 2004. године обележило 125 година рада. Један од оснивача и први председник друштва био је мр Јован Дилбер, власник тадашње прве Београдске апотеке основане 1830. године, данас угледне апотеке мр пх. Матеја Ивановиц .
Године 1890. у Србији је почео да излази Гласник апотекарског друштва , први стручни часопис апотекара. Друштво је организовало струцни рад, предлагало прописе и уредбе и уређивало апотекарску делатност по узору на Аустро - Угарску. Оно је тесно сарађивало са Министарством здравља, Министраством унутрашњих дела, те је у периоду од 1891. до 1895. године донето неколико закона и прописа о апотекарима, апотекама, апотекарским таксама и сл. Историја Апотекарског (фармацеутског) друштва Србије тесно је испреплетана са историјом Апотекарске (фармацеутске) коморе Србије од тих до данашњих дана.
Српско апотекарско друштво је на првом конгресу апотекара Краљевине СХС, који је одржан 25. септембра 1922. године на Палићу у Суботици, иницирало да се формира сталешка организација Апотекарска комора. Захваљујуци дуготрајним активностима, на иницијативу групе активиста апотекарског друштва, а после поремећаја насталог укључивањем Трговацке коморе у надлежности апотекарства, фебруара 1924. године поднет је предлог Министарству здравља, те је 31. јануара 1925. године донета Уредба о апотекарској комори. Основни задатак апотекарске коморе био је да “штити, унапређује апотекарске интересе, да чува част, углед и права апотекарског сталежа и да одржава дисциплину у самом сталежу". Први председник апотекарске коморе био је мр Душан Јанковић, а потпредседник мр Сима Протић. Просторије коморе су се налазиле у палати "Касина" на Теразијама.
Комора је знатно утицала на сталешка питања апотекара, предлагала је уређење пословања, норме и понашање апотекара, учествовала у ревизијама апотекарских такси и сл. Имала је снажан утицај у Министарству народног здравља, где је постојао Одсек за апотекарство и снабдевање установа (једно време је нацелник Одсека био мр Андрија Мирковић, уредник часописа "Глас апотекарства"). Апотекарска комора у Београду је 1927. урадила Закон о апотекарству који је уређивао област апотекарства на врло стручан, модеран и организован начин. Нарочито је регулисано питање процедуре отварања апотека, концесија и сл., а мишљење Коморе било је неопходно и веома значајно у целокупном процесу државне регулативе овог важног сегмента обезбеђења јавног здравља становништва. Апотекарска комора је имала снажан утицај на развој, организовање и уређење апотекарства све до 1944. године.
Крајем децембра 1944. године апотекари у Србији огранизовали су се да уреде снабдевање лековима и санитетским материјалом, јер је рат још трајао, и потреба за санитетом је била изузетно велика. На територији НР Србије радиле су 523 апотеке, 304 су биле у приватном власништву а 219 у друштвеној својини. У просторијама Апотекарске коморе 7. децембра 1944. основан је Јединствени народноослободилацки фронт апотекара. Одбор од 11 цланова бринуо је о организовању рада и снабдевању апотека основним сировинама како би могли да се израђују лекови.
Тако је у марту 1945. године покренута иницијатива да се оснује Стручно удружење, а редакциони одбор стручног часописа формиран је у мају 1945. године. По социјалистичком концепту уређења земље после Другог светског рата, организација здравствене и фармацеутске службе означена је као друштвена делатност од посебног знацаја. Шестог априла 1946. године Министарство унутрашњих послова оверило је Правилник научно-стручног удружења апотекара у НР Србији , а оснивацка Скупштина је одржана 6. октобра 1946. године у просторијама Српског лекарског друштва. Ова организација је требало да буде јединствени фронт фармацеутске струке који ће организовати и градити интересе народног здравља у социјалном уређењу Србије. Прва фармацеутска фабрика у Србији, тадашњој Југославији, основана је 18.јула 1945.године , под именом Државно предузеће за фармацеутску производњу “Галеника”. Позната је и као један од прва четири произвођача пеницилина у Европи (1949), стрептомицина и др. Ускоро се оснивају и друге фабрике лекова: “Здравље” (1953), “Хемофарм”(1960), “Југоремедија” (1961), “Фармакос” (1963), “Срболек” (1971), “Зорка – Пхарма” (1976) и “Панфарма (1991).
Предузећа која су се бавила прометом лекова на велико стављена су под управу Главне управе за набавку и расподелу лекова (ГУНРАЛ) , а лабораторије које су производиле лекове стављене су под Главну управу за медицинску производњу (ГУМПРО). Тако је угашен концесионални систем апотека и обустављен рад Апотекарске коморе. Године 1948. удружење апотекара НР Србије мења назив у Удружење фармацеута Србије, 1955. у Српско Фармацеутско друштво, а 1970.године у Фармацеутско друштво Србије. 2011. године Фармацеутско друштво Србије се пререгистровало у Савез фармацеутских удружења Србије. Током свих тих година фармацеутско друштво је покретало цитав низ акција, оснивало часописе, организовало симпозијуме, конгресе, секције, трибине и развијало међународну сарадњу.Као једино удружење фармацеута Србије, оно је преко својих секција објединило фармацеуте апотекарске и болничке праксе, индустријске праксе, контроле лекова, лековитог биља, санитарне хемије, токсиколошке хемије и биохемијске праксе.
Године 1954. Комисија Фармацеутског друштва урадила је Нацрт Закона о апотекама у Србији. Апотеке се оснивају као самосталне здравствене установе, а друштво учествује у изради прописа у области фармацеутског пословања - прописивање и издавање лекова, прописивање и контрола лекова и лековитих супстанци, уредба о наџору над производњом и прометом опојних дрога. Апотекарска делатност се одвијала у оквиру самосталних апотека, апотека у саставу Домова здравља или Апотекарских установа чији је оснивач град, општина или скупштина округа, а у складу са мрежом здравствених установа у склопу Закона о здравственој заштити Србије. Током година, апотекарска и фармацеутска делатност ускладиле су своје активности са развојем науке и струке, унапређујуци своје знање и вештине у фунцији заштите здравља грађана Србије.
