LA
Прва апотека - пх Матеја Ивановиц

1830-1841.године

Савремену фармацеутску службу у Србији основао је 1830. године мр пх Матеја Ивановиц , отварањем прве праве апотеке, не само у Београду, вец у целој Кнез Милошевој Србији у XИX веку. Ова апотека представља језгро српске фармацеутске службе и она данас представља репрезентативну апотеку “Мр Пх Матеја Ивановиц” у саставу Апотеке “Београд” и наставну базу Фармацеутског факултета Универзитета у Београду. Прва државна апотека (Правителствена апотека) основана је друга по реду давне 1836. год. у Крагујевцу. Након сељења остала је у Београду 1841., где и данас ради под именом “Македонија”, такоде у саставу Апотеке “Београд”. Након тога почињу редом са отварањем и друге апотеке: Шабац (1856); Крушевац (1868); Ваљево (1870); Алексинац (1871); Обреновац и Свилајнац (1875); Зајецар (1876); Књажевац, Пирот, Велико Градиште и Краљево (1880); Ћуприја и Ужице (1881); Уб и Аранђеловац (1885); Лесковац и Трстеник (1886)...

Апотекарско друство Србије

1879.године

Године 1879. у Београду је основано прво друштво апотекара у Србији под називом АПОТЕКАРСКО ДРУШТВО СРБИЈЕ. Ово друштво је претеча данашњег Фармацеутског друштва Србије, које је 2004. године обележило 125 година рада. Један од оснивача и први председник друштва био је мр Јован Дилбер, власник тадашње прве Београдске апотеке основане 1830. године, данас угледне апотеке мр пх. Матеја Ивановиц .

Гласник апотекарског друштва

1890.-1895.године

Године 1890. у Србији је почео да излази Гласник апотекарског друштва , први стручни часопис апотекара. Друштво је организовало струцни рад, предлагало прописе и уредбе и уређивало апотекарску делатност по узору на Аустро - Угарску. Оно је тесно сарађивало са Министарством здравља, Министраством унутрашњих дела, те је у периоду од 1891. до 1895. године донето неколико закона и прописа о апотекарима, апотекама, апотекарским таксама и сл. Историја Апотекарског (фармацеутског) друштва Србије тесно је испреплетана са историјом Апотекарске (фармацеутске) коморе Србије од тих до данашњих дана.

Српско апотекарско друштво
Српско апотекарско друштво

1922.-1925.године

Српско апотекарско друштво је на првом конгресу апотекара Краљевине СХС, који је одржан 25. септембра 1922. године на Палићу у Суботици, иницирало да се формира сталешка организација Апотекарска комора. Захваљујуци дуготрајним активностима, на иницијативу групе активиста апотекарског друштва, а после поремећаја насталог укључивањем Трговацке коморе у надлежности апотекарства, фебруара 1924. године поднет је предлог Министарству здравља, те је 31. јануара 1925. године донета Уредба о апотекарској комори. Основни задатак апотекарске коморе био је да “штити, унапређује апотекарске интересе, да чува част, углед и права апотекарског сталежа и да одржава дисциплину у самом сталежу". Први председник апотекарске коморе био је мр Душан Јанковић, а потпредседник мр Сима Протић. Просторије коморе су се налазиле у палати "Касина" на Теразијама.

Глас апотекарства
Глас апотекарства
Глас апотекарства

1927.-1944.године

Комора је знатно утицала на сталешка питања апотекара, предлагала је уређење пословања, норме и понашање апотекара, учествовала у ревизијама апотекарских такси и сл. Имала је снажан утицај у Министарству народног здравља, где је постојао Одсек за апотекарство и снабдевање установа (једно време је нацелник Одсека био мр Андрија Мирковић, уредник часописа "Глас апотекарства"). Апотекарска комора у Београду је 1927. урадила Закон о апотекарству који је уређивао област апотекарства на врло стручан, модеран и организован начин. Нарочито је регулисано питање процедуре отварања апотека, концесија и сл., а мишљење Коморе било је неопходно и веома значајно у целокупном процесу државне регулативе овог важног сегмента обезбеђења јавног здравља становништва. Апотекарска комора је имала снажан утицај на развој, организовање и уређење апотекарства све до 1944. године.

Јединствени народноослободилацки фронт апотекара.

1944.године

Крајем децембра 1944. године апотекари у Србији огранизовали су се да уреде снабдевање лековима и санитетским материјалом, јер је рат још трајао, и потреба за санитетом је била изузетно велика. На територији НР Србије радиле су 523 апотеке, 304 су биле у приватном власништву а 219 у друштвеној својини. У просторијама Апотекарске коморе 7. децембра 1944. основан је Јединствени народноослободилацки фронт апотекара. Одбор од 11 цланова бринуо је о организовању рада и снабдевању апотека основним сировинама како би могли да се израђују лекови.

1945.године

Тако је у марту 1945. године покренута иницијатива да се оснује Стручно удружење, а редакциони одбор стручног часописа формиран је у мају 1945. године. По социјалистичком концепту уређења земље после Другог светског рата, организација здравствене и фармацеутске службе означена је као друштвена делатност од посебног знацаја. Шестог априла 1946. године Министарство унутрашњих послова оверило је Правилник научно-стручног удружења апотекара у НР Србији , а оснивацка Скупштина је одржана 6. октобра 1946. године у просторијама Српског лекарског друштва. Ова организација је требало да буде јединствени фронт фармацеутске струке који ће организовати и градити интересе народног здравља у социјалном уређењу Србије. Прва фармацеутска фабрика у Србији, тадашњој Југославији, основана је 18.јула 1945.године , под именом Државно предузеће за фармацеутску производњу “Галеника”. Позната је и као један од прва четири произвођача пеницилина у Европи (1949), стрептомицина и др. Ускоро се оснивају и друге фабрике лекова: “Здравље” (1953), “Хемофарм”(1960), “Југоремедија” (1961), “Фармакос” (1963), “Срболек” (1971), “Зорка – Пхарма” (1976) и “Панфарма (1991).

Удружење фармацеута Србије.

1945.године

Предузећа која су се бавила прометом лекова на велико стављена су под управу Главне управе за набавку и расподелу лекова (ГУНРАЛ) , а лабораторије које су производиле лекове стављене су под Главну управу за медицинску производњу (ГУМПРО). Тако је угашен концесионални систем апотека и обустављен рад Апотекарске коморе. Године 1948. удружење апотекара НР Србије мења назив у Удружење фармацеута Србије, 1955. у Српско Фармацеутско друштво, а 1970.године у Фармацеутско друштво Србије. 2011. године Фармацеутско друштво Србије се пререгистровало у Савез фармацеутских удружења Србије. Током свих тих година фармацеутско друштво је покретало цитав низ акција, оснивало часописе, организовало симпозијуме, конгресе, секције, трибине и развијало међународну сарадњу.Као једино удружење фармацеута Србије, оно је преко својих секција објединило фармацеуте апотекарске и болничке праксе, индустријске праксе, контроле лекова, лековитог биља, санитарне хемије, токсиколошке хемије и биохемијске праксе.

1954.године

Године 1954. Комисија Фармацеутског друштва урадила је Нацрт Закона о апотекама у Србији. Апотеке се оснивају као самосталне здравствене установе, а друштво учествује у изради прописа у области фармацеутског пословања - прописивање и издавање лекова, прописивање и контрола лекова и лековитих супстанци, уредба о наџору над производњом и прометом опојних дрога. Апотекарска делатност се одвијала у оквиру самосталних апотека, апотека у саставу Домова здравља или Апотекарских установа чији је оснивач град, општина или скупштина округа, а у складу са мрежом здравствених установа у склопу Закона о здравственој заштити Србије. Током година, апотекарска и фармацеутска делатност ускладиле су своје активности са развојем науке и струке, унапређујуци своје знање и вештине у фунцији заштите здравља грађана Србије.